Doček i ove godine spaja proslave 2022. i 7530. godine. Ova jedinstvena umetnička proslava u Evropi otvoriće godinu titule Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, uz program koji će prvi put biti viđen na ovim prostorima.
U okviru svečanog otvaranja godine titule biće organizovani događaji kojima se simbolično osvrćemo na tradicionalnu srpsku slavu, naše prvo kulturno dobro ubrojeno u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska.
Tradiciju nije dovoljno samo puko ponavljati i održavati je. Nju je neophodno iznova obnavljati i na kreativan način negovati i zbog toga vas, vođeni krilaticom „Na slavu se ne zove, već su na slavu svi pozvani”, obaveštavamo da će se mreža kulturnih stanica 14. i 15. januara pretvoriti u dom u kojem ćemo svi zajedno obeležiti ovaj porodičan praznik, slavu Svetog Vasilija Velikog.
U vojvođanskoj sredini slava podrazuvema dobrodošlicu svim komšijama, prijateljima, užoj i široj porodici, stoga će Novi Sad, kao dobar domaćin, na proslavi svoje multikulturalnosti, otvoriti vrata kulturnih stanica kako bismo, u posebnom, modernom ambijentu, zajedno označili tradicionalnu svečanost.
Negujući izvorni oblik slave, priredba će započeti obredom osveštavanja žita, rezanjem kolača i molitvom. Ovaj čin prati program crkvenih horova koji, izvodeći tropare, ambijentu poklanjaju posebnu svečanu notu. Nakon obreda, kum slave pristupa takozvanom „dizanju slave” – nazdravlja slavi. Svi prisutni iskusiće tradicionalnu trpezu, nakon čega sledi specijalan muzički program osam tamburaških orkestara, koji će predstaviti bogato muzičko – tamburaško nasleđe svih naroda Vojvodine. Pored kuma, goste će dočekivati i pozdravljati devojke i momci u srpskim, slovačkim, mađarskim, rumunskim, rusinskim, bunjevačkim, šokačkim, narodnim nošnjama. Takođe, svaka kulturna stanica imaće, kao počasne goste, predstavnike jednog kulturno-umetničkog društva manjinske nacionalne zajednice iz Novog Sada i okoline.
Identitet svih nas, odnosno lepota i bogatstvo različitosti narodnih nošnji naroda Vojvodine, Srba sa Kosova i Metohije, te iz centralne, zapadne, južne i istočne Srbije, najbolje će biti prezentovan na izložbi svetksi priznatog grafičkog dizajnera Pavela Surovog. Ova specifična reinterpretacija nematerijalnog kulturnog nasleđa, prikazanog u novom svetlu, deo je jedinstvene scenografije svih prostora u kojima se program realizuje.
Pored izložbe imaćete priliku da uživate u svojevrsnom muzičkom repertoaru, zatim sajmu brojnih rukotvorina, kao i sajmu gastronomskog nasleđa. Članovi folklornih ansambala lokalnih kulturno-umetničkih društava prirediće dečiji program koji oslikava ulogu naših najmlađih sugrađana u zimskom ciklusu tradicionalnih običaja (korinđanje, pijukanje i materice), a celokupan doživljaj ulepšaće zvuk horske, vokalne i instrumentalne tradicije prilagođene njihovom uzrastu.
Slava je zapravo uvertira u niz događaja koji će biti višestruki odraz interkulturalnosti Novog Sada i Vojvodine, a uslediće nakon zenita čitavog Dočeka. Novosađani će, najpre, 31. decembra simbolično osvetliti svoj grad nastupima inspirisanim likom i delom velikog naučnika koji je osvetlio ceo svet – Nikolom Teslom, a ideja dvojnog otvaranja Evropske prestonice kulture kulminiraće na multimedijalnoj predstavi „Zeniteum :: 2022“, slovenačkog avangradnog reditelja Dragana Živadinova, zakazane za 13. januar.
Proslava koja pomera granice donosi nam, takođe, neke od najznačajnijih imena svetske, evropske i regionalne scene u oblasti scenske i vuzuelne umetnosti, a zajedno sa njima predstaviće se i brojni muzičari, čiji će koncerti, upravo zbog nesvakidašnjeg ambijenta, biti posebno iskustvo za publiku.
Tokom programa u okviru Dočeka poštovaće se sve epidemiološke mere, zbog kojih će broj mesta za koncerte u zatvorenim prostorima 13. januara biti vrlo ograničen. Uskoro počinje prodaja ulaznica, a informacije o tome pratite redovno na sajtu docekns.rs
Detaljan program i satnicu Dočeka možete pronaći na zvaničnom sajtu docekns.rs
Veći deo programa Evropske pre.stonice kulture za 2022. godinu možete pronaći na zvaničnom sajtu Novi Sad – Evropska prestonica kulture.