Bio je jedan od vrsnih poznavalaca istorije umetnosti i savremene umetničke prakse na ovim prostorima, čiji se sudovi i ocene o različitim pojavama likovnog života visoko cene i uvažavaju. Sava Stepanov, likovni kritičar, teoretičar umetnosti i kustos mnogih izložbi preminuo je iznenada 10. juna u 73. godini. Odlazak sa likovne i životne scene težak je gubitak za vojvođansku kulturu, jer je više od pola veka bio ne samo hroničar i interpretator, već i aktivni učesnik umetničkih zbivanja, neko ko je do tančina poznavao likovne prilike, istoriju umetnosti i njenu savremenost, autore i njihova dela. Od kasnih sedamdesetih godina 20. veka do danas objavio je veliki broj tekstova u kojima je pratio glavne umetničke struje i aktere na našoj likovnoj sceni. Bio je na mnogim ključnim mestima u vodećim umetničkim institucijama.
Karijeru je počeo 1973. u Matici srpskoj, a prve tekstove o likovnoj umetnosti objavio je 80-ih godina XX veka. Radio je u Galeriji Matice srpske kao urednik u Galeriji fotografija (1979–1993), urednik i direktor Centra za vizuelnu kulturu „Zlatno oko” (1993–2010), te upravnik Galerije „Most” u Zavodu za kulturu Vojvodine (2011–2014), danas Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ sa kojim je nastavio saradnju još čitavu deceniju pošto je penzionisan. Upravo je pred izlaskom njegova monografija „Fenomen Konjović“. Od 1977. godine do 1981. godine bio je urednik Likovnog salona Tribine mladih u Novom Sadu. Pre pet godina Galerija Matice srpske dobila je jedinstven dar – poklon zbirku kolekcionara Save Stepanova koja ne sadrži dela jednog autora, što je uobičajena praksa Poklon zbirki te institucije, već se sastoji od niza različitih autora i umetničkih dela, te daje pregled razvoja postmoderne. Za dugogodišnji rad Stepanov je nagrađivan brojnim priznanjima, među kojima i nagradom „Lazar Trifunović“ za kritičko promišljanje savremene vizuelne umetnosti i „Teodor Pavlović“ za životno delo 2019. Ne zna se tačan broj izložbi koje je otvorio, predgovora za kataloge koje je napisao, umetnika sa kojima je radio. Imao je redovnu rubriku likovne kritike u časopisu “Misao”, sarađivao je sa novosadskim “Poljima”, somborskim “Dometima”, zagrebačkom “Oku”, sarajevskom “Odjeku”, novosadskim Art magazinom, sa Galerijom Bel art i bio umetnički direktor festivala savremene umetnosti “Dunavski dijalozi” u njenoj organizaciji.
Poslednji susret sa Savom Stepanovim imali smo u kulturnoj stanici Barka krajem aprila ove godine, kada je u saradnji sa Gradskom upravom za kulturu i Udruženjem građana Moj Novi Sad, organizovana izložba „Nasleđe zaboravljenih, Milan Ćirlić“, posvećena jednom od najpoznatijih novosadskih i vojvođanskih slikara šeste i sedme decenije prošlog veka. Tada je Sava pričao o tajnovitom svetu tog umetnika i napomenuo da ne postoji stariji kolekcionar koji ne poseduje bar jednu Ćirlićevu sliku.
Stepanov je 11. juna trebalo da učestvuje na promociji monografije “Radmila Savčić: Ogledalo jedne epohe” Galerije Meander iz Apatina u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Samo dan pre, prestalo je da kuca njegovo srce, srce čoveka koji je od kritičkog promišljanja umetnosti stvarao samu umetnost, a to mogu samo retki i vrhunski znalci. Znalci kakav je bio Sava Stepanov.
Nada Zorić
