Sigurni smo da većina vas nikada nije čula da se 20. marta obeležava Međunarodni dan sreće, zato smo rešili da zajednički obeležimo ovaj datum, uz nadu da će mnogima doneti bar po nekoliko lepih trenutaka, što bi nas učinilo srećnim. 🙂
Sreća se toliko često spominje da je odavno ušla u grupu generičkih pojmova koji su toliko opšti da su gotovo ispražnjeni od sadržaja, onog konkretnog, istinskog. Uz ovaj pojam ide nebrojeno mnogo fraza i floskula, kako u svakodnevnom životu i praksi, tako i u teoriji.
Često se može čuti da živimo u vremenu terora sreće, koja se nameće kao ideal, najčešće nedostižan u realnom životu. I zaista, sreća nije nešto što se mora, što bi trebalo da traje 24 sata dnevno, sreća je nešto što je možda baš pored nas ili u nama, a da mi to ne primećujemo. Živimo u svetu u kom se sreća forsira, u kom sve oko nas treba da bude šareno, veselo, nasmejano i to postaje imperativ prikazivanja sebe. Sa druge strane, stvarnost često demantuje ovu površnu sliku i raskorak između realnosti i njenog prikazivanja postaje, zapravo, izvor istinske nesreće. Nadamo se da će ovaj dan poslužiti kao još jedan u nizu malih povoda za razmišljanje o ovoj velikoj temi na koju svako od nas treba da pronađe svoj, lični odgovor.
Ujedinjene Nacije su 20. mart proglasile Međunarodnim danom sreće vodeći se veoma neobičnim razlozima. Naime, predstavnici UN-a koji su radili u Butanu, zemlji koja nije poznata po bogatstvu, visokom životnom standardu, prijatnoj klimi, otkrili su da je na Himalajima 70-ih godina prošlog veka uvedena mera nacionalnog blagostanja koja se nije merila materijalnim bogatstvom, već osećajem sreće u narodu, poznatim kao „bruto nacionalna sreća“.
Verovali ili ne, za ovu rezoluciju je 2012. godine glasalo svih 193 zemalja članica UN, što bi mogla biti jedina takva rezolucija u istoriji ovog tela. Čovečanstvo od svog postanja traga za tajnom sreće, šta je ona, da li je dostižna, kako biti srećan što češće, što duže. Mnogi književnici, naučnici, umetnici, filozofi, razmišljali su o sreći, tragali za odgovorima, a mi ćemo vas podsetiti na neke od njih.
Mahatma Gandi: Sreća je kada su ono što mislite, ono što govorite i ono što radite u harmoniji.
Artur Šopenhauer: Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.
Ivo Andrić: Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako često nam baš to malo nedostaje.
Petar Petrović Njegoš: Čašu meda jošt niko ne popi dok je čašom žuči ne zagrči.
Gete: Ko ne čini ništa za druge, ne čini ništa ni za sebe.
Pitanje je jedno, a odgovora verovatno onoliko koliko i ljudi na Zemlji, jedan od njih, svoj lični, sa vama deli naš kolega Dušan Malešev, jedan od autora ovog projekta: „Nema univerzalne sreće i zapamtite, ne morate robovati stereotipima o sreći, glumiti i pretvarati se da ste stalno srećni, biti nasmejani kada vam se plače. Ne, samo budite iskreni, pre svega prema sebi i možda ćete shvatiti da je već to sreća.“
U sredu 20.3. sa nama će biti i volonteri – studenti Filozofskog fakulteta koji će pitati one među vama koji se zateknu na Trgu slobode u periodu između 11.00 i 15.00 časova: „Šta vas čini srećnim?“.
Evo i programa koji smo pripremili za taj dan:
11:00 – 15:30: druženje sa građanima, anketa, crtanje na panelima
15:30 – 16:00: nastup hora ISON: Mešovito inkluzivni nacionalni hor ISON u svojim redovima ima starija lica, dementne osobe, članove Dečijeg sela, Doma u Veterniku, Prihvatnog centra, Sigurne dečije i ženske kuće, mladih sa invaliditetom prosto zaokružuje jednu od osnovnih i najbitnijih karika socijalnog preseka grada Novog Sada“, dirigent Miodrag Miša Blizanac.
16:00 – 16:30: pridružiće nam se Slavko Matić, Nebojša Reljin, Vedran Ferizović i Vojislav Malešev, poznati novosadski pesnici, frontmeni mnogih grupa, boemi, autori mnogih hitova, koji često sadrže sreću u svojim raznim agregatnim stanjima. Iz svog ugla će pričati o sreći, pokušati da daju neke odgovore možda, čitati nam svoje pesme koje se bave temom sreće, a sve naravno uz najmanje par kilograma šale.
16:30 – 17:00: nastup hora „Muzička radionica 50+“: Članovi hora su ljudi koji imaju uspešne karijere iza sebe i sada imaju vremena da se posvete svojoj ljubavi – pevanju, u pratnji tamburaša iz KUD Brile iz Beočina, a dirigentkinja je Vesna Kesić Krsmanović, višestruko nagrađivana kao dirigentkinja hora opere SNP-a.
17:30: Dečiji hor „Zvončići“ broji oko 40 članova usrasta od 4 do 11 godina i za 21. godinu postojanja „ZVONČIĆA“ stoji osam snimljenih albuma sa dečijim pesmama, jedan snimljeni album sa duhovnom muzikom i jedan sa tamburaškim orkestrom RT „Vojvodina“ i starogradskim pesmama, saradnja sa renomiranim kompozitorima, mnogobrojni nastupi i priznanja, uspesi naše dece na domaćim i svetskim takmičenjima, humanitarne akcije, video spotovi, fotografije i uvek nasmejana lica naših veselih ZVONČIĆA.
Dirigentkinja Katarina Ružičin
