Foto: OŠ „Aleksa Šantić“
U Evropi se za lutke znalo još od petog veka pre nove ere, kada je o njima pisao grčki istoričar Ksenofont, dok drugi istraživači smatraju da su stigle iz prapostojbine Indije, preko Persije i Arabije. Bilo da su u pitanju marionete na koncima ili štapu kakve postoje na Dalekom istoku, ili male ručne lutke sa ekstremitetima koje se pokreću, lutke privlače pažnju velikih umetnika, poput Hajdna koji je komponovao muziku za lutkarske opere, dok je „Doktor Faust“ u adaptiranoj verziji izvođen kao marionetska predstava.
U godini kada je lutkarstvo ušlo na velika vrata na novosadsku Akademiju umetnosti gde su osnovane master studije lutkarstva, lepotom te vrste teatra, „zarazili” su se i učenici Osnovne škole „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva koji su za dečiju predstavu „Čudna šuma“ izradili lutke tokom radionica u Kulturnoj stanici Stepanovićevo koja je producirala predstavu. Po mnogo čemu osobena, predstava je u dosluhu sa savremenošću, jer ističe ekološke poruke, zagovara principe tolerancije i prihvatanje različitosti. Iako su glavni likovi poznati iz bajke o Crvenkapi, ovo nije bajka koju svi znamo, već nešto potpuno novo i neočekivano.
Glavni junaci su četiri lutke, poznati likovi Crvenkape, vuka, bake i lovca. Predstava je osmišljena tako da se vidi samo kretanje lutaka, dok je osam učenika koji izvode predstavu skriveno iza paravana. Idejni tvorac predstave je učiteljica Vitomirka Mladić, čijim bi stvaralačkim tragom mogli da krenu njene kolege, nastavnici i učitelji i probude uspavanu kreativnost u sebi.
Foto: OŠ „Aleksa Šantić“
Premijera predstave „Čudna šuma“ bila je šestog juna 2024. godine u Stepanovićevu, a u toku je mini turneja po Kulturnim stanicama. Kada i gde će biti izvedena?
U petak, 27. septembra smo gostovali u Kulturnoj stanici u Kovilju, a prva sledeća predstava će biti izvedena u petak, 18. oktobra u 18 časova u Bukovcu. U novembru mesecu imamo još tri izvođenja: 1. novembra u KS „Barka“, 15. novembra gostujemo u Begeču, a 22. novembra u
Rumenci.
Foto: J. Remeljej
Kako se rodila ideja da napravite lutkarsku predstavu po motivima bajke o Crvenkapi?
Pre dve godine nam je koleginica koja u školi predaje srpski jezik poklonila lutkice iz bajke o Crvenkapi. Tražili smo po internetu adekvatan dramski tekst da ga izvedemo u školi sa našim lutkicama i pošto nismo našli, jer nisu namenjeni lutkama, ili ima više likova koji se pojavljuju i slično, uzeli smo delove iz dramskog teksta „Crvenkapa i vuk“ autorke Vidosave Stojšin Nede za uvodni deo, središnji deo teksta je iz dramskog teksta „Crvenkapa i lijeni vuk“ autora Save Škorbića, a muziku i kraj predstave smo uzeli iz dramskog teksta „Ko je smestio vuku“ Đurđe Lili.
Pošto je pozorište, odnosno pravljenje predstava složen mehanizam koji funkcioniše uz angažovanje različitih profesija, koga ste, osim učenika, uključili u njeno stvaranje i izvođenje?
Osim samih učenika koji izvode predstavu, angažovli smo i ton majstora koji pušta muziku i namešta mikrofone, veliku pomoć i podršku su nam dali nastavnici koji takođe učestvuju u obogaćenom jednosmenskom radu, scenu, tj. paravan nam je napravio majstor iz naše škole i Kulturne stanice Stepanovićevo, za prevoz smo uključili roditelje i nastavnike naše škole, a pre svega pomoć i podršku dobijamo od uprave škole i koordinatorke kulturne stanice Stepanovićevo Milane Marčetić.
Kako ste pravili lutke da budu funkcionalne na sceni, stilski ujednačene i dopadljive?
Deca su u Kulturnoj stanici imala dve lutkarske radionice i pravili su lutke sa lutkarom Sašom Krgom. U dogovoru sa njim odlučili smo se koje lutke su nam potrebne i koje veličine, da bi se videle na sceni. Jeste, lutke su funkcionalne i dopadljive, a zasluga pripada deci koja su učestovala na radionici i lutkaru. Uglavnom, deca koja su pravila lutke i učestvuju u predstavi.
Siže drame je stari i dobro poznat, ali ste mu dali drugačije značenje primerene sadašnjem vremenu. U čemu se ogledaju izmene?
U našoj bajci vuk je dobar, čuva šumu i brine brigu o ugroženim životinjama. Predstavlja ekologe. Crvenkapa u bajci je devojčica koja se poigrava vukovim osećanjima govoreći mu da ima veliki nos i zube. Na kraju, Crvenkapa shvata da je uvredila vuka, da je bila netolerantna i da nije prihvatila različitosti, te se na kraju predstave izvinjava vuku. Sve je propraćeno popularnim pop i rok pesmama.
Iako u okviru školske sekcije „Teatar“ učenici pevaju, recituju i glume, ovo je prvi put da učestvuju u jednoj lutkarskoj predstavi. Kog uzrasta su mali glumci i koliko ovakva vrsta predstave pruža mogućnosti za kreativno izražavanje?
U dosadašnjim izvedbama su učestovali učenici 6, 7. i 8. razreda, a planiramo da u narednim izvedbama uključimo i nekoliko učenika 4. razreda koji takođe pohađaju obogaćenu jednosmensku aktivnost koju smo nazavali „Teatar“. Učesnici predstave se na prvom mestu druže i adekvatno koriste slobodno vreme, a zatim razvijaju svoje komunikacijske veštine i ljubav prema pozorištu. Deca su sama dala glasove u interpretiranju likova i tu imaju potpunu slobodu. Uglavnom su sami birali i likove koje će glumiti jer im „leže“ ili su im zanimljivi. Uglavnom, dobro se zabavljaju dok glume.
Foto: J. Remeljej
Predstava ima dvostruku nameru koju nameće društveni trenutak kao zadatak šire zajednice: da ojača ekološku svest, ali i da probudi i razvije potrebu za tolerancijom i nenasiljem koje je naročito važno deci u školskim klupama. Na koje načine ste namere utkali u tkivo komada?
Naša bajka se razlikuje od klasične Crvenkape, jer je izmenjena upravo u tom domenu. Vuk u našoj bajci je pošao u posetu svojoj baki u zoološki vrt, on kupi smeće po šumi, kudi lovca da lovi životinje, drvoseču da seče šumu, a Crvenkapu, u dogovoru sa bakom, želi da nauči lepom ponašanju i toleranciji. Na kraju u svemu uspeva. Zbog tog vukovog neočekivanog ponašanja je i sama predstava dobila naziv „Čudna šuma“.
Kakvo je zanimanje školske dece za „Čudnu šumu“ kao lutkarsku predstavu s obzirom na to da je izvode njihovi vršnjaci, a ne profesionalni glumci?
Do sada je predstava bila dobro posećena, pretpostavljam baš iz znatiželje kako to deca, njihovi vršnjaci, izvode. Nadam se da ćemo tako pokrenuti i drugu decu da požele da izraze svoju kreativnost. Najjači utisak i oduševljenje ipak bude na kraju predstave i deca, gledaoci budu i više nego zadovoljni.
Autor: Nada Zorić