Otvaranje samostalne izložbe Kristine Pirković, pod nazivom „Stvaranje čoveka”, održaće se 24. oktobra u 19.00 časova u prostoru Kulturne stanice Svilara. Svi zainteresovani posetioci moći će da svedoče procesu stvaranja čoveka u periodu od 24. oktobra do 3. novembra. Organizator izložbe je Vesna Latinović, odnosno Galerija Bel Art.
ČOVEK I KAKO GA PREVLADATI
Postoji li još uvek granica između živog i neživog sveta? Mogu li se smrtno telo i život razlučiti od njihove savršene, hologramske ili silicijumske imitacije? Ili su oni zauvek spareni, izmešani do neprepoznavanja u trenutku sadašnjem koji je kibernetiku i robotiku pripojio biologiji i medicini, a aktuelne i buduće kataklizme uključio u san o izbavljenju i daljem napretku čovečanstva? Ovo su neka od pitanja koja nam se spontano nameću pred slikama Kristine Pirković – na njima, ljudski likovi i figure postojano se preobražavaju u lutke i monumente, pitoreskne nakaze i suvenire strave. A legioni strašila, vojnika-igračaka, ala i bauka noćnih mora, bude se i oživljavaju, kao da bi zapodeli razgovor sa nama.
Ovaj groteskni svet, do kraja utopljen u kobno-bajkovitoj ponoćnoj rasveti, inspirisan je apokaliptičnim duhom Kavafijeve pesme „Očekujući varvare“. Zapravo, posmatrajući vizije naše slikarke otisnute na platno, bilo bi tačnije govoriti o jednom postapokaliptičnom stanju. Reč je civilizaciji koja se na duhovnom planu odavno raspala, i egzistira tek kao niz rasutih, bastardnih surogata drevnog polisa u njegovoj potrošenoj slavi i moći. Iz te perspektive, likovni bestijarij Kristine Pirković može nas asocirati na Borhesov Priručnik fantastične zoologije, ili na Floberova Iskušenja svetog Antonija – svi nanosi utvarnog i jezovitog dati su sa gotovo naučničkom akribijom i preciznošću. Podjednako ubedljivo, groteska je izražena i kroz prostorna izobličenja slike: ljudske naseobine umanjene su do detalja lica, dok detalji i minijature narastaju do divovskih razmera; kolosi postaju sićučni spram kepeca, a sve što nam je do malopre bilo prisno, preokreće se u tuđe i daleko. To je onaj mehanizam košmarnog sna ili psihotične vizije koji je tek umetnost u stanju da evocira – osećaj iz naslova poznatog Frojdovog eseja (Unheimlich), u kojem je neobjašnjivo pomešano sa neugodnim i zastrašujućim.
Protejski neuhvatljivo, u mnogim svojim nijansama i prelivima – plavetnilo noći predstavlja mrežu i rešetku u koju je zasužnjen ovaj svet dosledne disproporcije, deformacija i kafkijanskih preobražaja. Kao da se u varljive ljudske likove, ali i u oživljene predmete te utvarna bića ušunjao epohalni trenutak Noći. Neprolazne Noći u kojoj su stari idoli i totemi već srušeni, raskrinkani u svojoj himeričnoj nakaznosti – a novi još uvek nisu zasjali na nebu. “Da li ne dolazi stalno noć i sve više noć? Da li fenjeri ne moraju da se pale prepodne?“ – pita se Ničeov ludi čovek nakon glasovite konstatacije o bogoubistvu koje smo svi zajedno počinili. Ovaj unikatni Ničeov lik (iz njegove Vesele nauke) postaje naš rečiti saputnik i sagovornik u susretu sa slikama kakav je triptih „Noć pred dolazak varvara“.
Slike Kristine Pirković odlikuje brižljivo postavljena „scenografija“: kapije i slavoluci, drvoredi i kuće u daljini, šatori i sanduci, škrinje i pretinci iz kojih vrebaju sklupčane nemani… Sve su to živi sudeonici na pozornici, u jednoj tragičnoj farsi čije nam obrise umetnica korak po korak otkriva. Na razvalinama zapadne, judeo-hrišćanske civilizacije, pod začaranim ponoćnim nebom kao da započinju neka nova drama i još nedokučivi poredak. (Tri krsta rasuta su ledinom kao kakav mistični otpad, izbledeli eho Golgote u ropotarnici istorije; na Aleji velikana prostiru se odbačene igračke, olovni vojnici koji preteći izrastaju nebu pod oblake; Lažnom proroku žabe izlaze iz govorljivih usta pod razvalinama simbola davnog trijumfa…) Čini se da nam svi ovi prizori u raznim varijacijama pričaju jednu skasku izokrenutih, pervertiranih simbola i vrednosti. U sadašnjem trenutku oni svedoče i o putu u transhumanizam kojim je već kročilo čovečanstvo XXI veka. Kako prevladati čoveka? – nije više samo filozofsko pitanje. Pre je to danas pitanje tehnologije, programiranja i robotike, možda i ljudskoj vrsti urođenog narcizma kao i težnje za besmrtnošću. Klonovi i himere, hibridni stvorovi te njihovi implanti i projekcije – već nastanjuju platna Kristine Pirković. Istina, oni su slikarski stilizovani, prilagođeni njenom svetu i simbolici. Izazov transhumanog ovde bi trebalo sagledati u kontekstu iščekivanja Drugog i neznanog, u vidokrugu značenja Kavafijeve pesme. I mada ga decenijama grozničavo čekamo, Drugo nam se verovatno već odavno prikralo, ušunjalo se u ljudski um nagoneći ga na neslućene eksperimente kojim će zameniti umorenog Tvorca iz Ničeove parabole.
Likovni prosede Kristine Pirković blizak je tehnici palimpsesta. U njemu se čuvaju tragovi bogatog likovnog nasleđa, ali tako da preko njih, na njihovoj već izbledeloj pozadini nastaje nova kreacija. Prepoznatljivi su tako i reminiscencija ekspresionističke palete boja jednog Haima Sutina, kao i Šagalove sklonosti ka poigravanju prostornim disproporcijama, realnim i fantazmagorijskim; primetne su aluzije na sablasno “plave faze“ Igora Vasiljeva, ali i na Šejkin haos Đubrišta i opustelost Skladišta lišenog centra, ili na teratologiju koja je prava slika univerzuma Dada Đurića… Sve su to tragovi, senke nezaboravljenih predaka preko kojih nastaje autentični svet naše umetnice.
Srđan Vučinić
Biografija umetnice
Kristina Pirković je osnovne i master studije završila na Filološko-umetničkom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu, na Odseku za primenjenu umetnost, smer Zidno slikarstvo, 2014. i 2015. godine, pod menstorstvom profesora Željka Đurovića i komentorstvom docenta Jelene Šalinić Terzić. Član ULUS-a od 2018. godine. Živi i stvara u Beogradu.
Priredila dvadeset samostalnih izložbi, među kojima: 2022 Moderna galerija “Jovo Ivanović”, Pneuma, izložba slika i crteža; Čačak, Galerija Narodnog muzeja, izložba slika, crteža i objekata; Beograd, Galerija Kuće legata, Pneuma, izložba slika, crteža i objekata; Beograd (Zemun), Galerija Moljac, Dete-Duh-Varvarin, izložba slika, crteža i instalacija; 2021. Kragujevac, Galerija Rima, izložba slika; Beograd, Galerija Haos, Trilogija o Nevidljivom, izložba crteža; 2020. Beograd, Galerija Lucida, Humaniora, izložba slika i crteža; 2019. Pariz (FR), Galerija Boris, Breviarium, izložba slika i crteža; Budva – Stari grad (CG), Moderna galerija „Jovo Ivanović“, Physica Curiosa, izložba slika i crteža; Beograd, Galerija ULUS, O zapovestima i padu, izložba slika i crteža; 2018. Novi Sad, Klub tribina mladih – Kulturni centar Novog Sada, izložba crteža; Beograd, Galerija NLB banke, projekat Likovnog udruženja Pigmalion Figurae Feminae, izložba radova na papiru.
Nagrađivana za crtež, sliku, portret, autoportret i najboljeg studenta. Između ostalog: 2021. Druga nagrada za crtež iz Fondacije Vladimir Veličković, Galerija Haos, Beograd; 2019. Nagrada za slikarstvo Krajiškog salona „Boris Markoš-Mingo“, Muzej Železnice, Beograd; 2014. Nagrada za najboljeg studenta Filološko-umetničkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu, odsek za primenjenu umetnost, smer zidno slikarstvo; 2014. Osvojeno I mesto na Prvom bijenalu umetničkog crteža, Memorijalna galerija Dušan Starčević, Smederevska Palanka; 2013. Pohvala za crtež Fondacije Vladimir Veličković, Galerija Haos, Beograd.
Radovi Kristine Pirković nalaze se u privatnim kolekcijama, takođe u zbirkama galerija i muzeja. Neka od dela reprodukovana su u monografijama i knjigama o savremenoj srpskoj umetnosti.